Sporiji starci sporije misle

Stariji ljudi koji sporo hodaju takođe ostvaruju i lošije rezultate na testovima mentalnog učinka. To je veza za koju istraživači smatraju da može biti od koristi prilikom dijagnostike i terapijskih intervencija.

Nakon što su eliminisali subjekte sa ozbiljnim neurološkim hendikepom i očiglednim kognitivnim teškoćama, Kevin Daf i njegovi saradnici su sproveli ispitivanje na uzorku od 675 starijih osoba (prosečne starosti 73,2 godine), mereći vreme koje je tim ljudima bilo potrebno da prepešače 25 stopa u jednom smeru i isto toliko nazad. Pored toga, na učesnicima je primenjena i baterija testova neuropsihološkog statusa, kojom je meren širok raspon sposobnosti, uključujući jezik, pamćenje i pažnju.

Prema brzini hoda, ispitanici su podeljeni u tri grupe (50 stopa za manje od 14 sekundi, između 14 i 17 sekundi i iznad 17 sekundi). Pokazalo se da se te grupe razlikuju po kognitivnom učinku, pri čemu su najsporiji manifestovali najlošije kognitivno funkcionisanje.

Iz ove povezanosti se ne može zaključivati o tome da li brzina hoda utiče na kogniciju ili obrnuto. Moguće je, naime, da neki treći faktor utiče na obe pojave. Bez obzira na to, kliničari smatraju da je ovo itekako važan nalaz, jer sada mogu da za manje od 30 sekundi procene nečije kognitivno funkcionisanje. Takođe, ovaj nalaz može ukazati i na potrebu za fizičkim treningom kao potencijalnim faktorom poboljšanja kognicije.

Link: Among the elderly, slower walkers have slower brains

Tagovi · istraživanje · neuropsihologija · razvojna psihologija