Psihologija plate - zadovoljstvo veće kada su drugi plaćeni manje

Osećaj nečijeg zadovoljstva platom u velikoj je zavisnosti od toga koliko njegove kolege zarađuju. Ovo potvrđuju čvrsti dokazi dobijeni istraživanjem koje je sprovedeno na Univerzitetu u Bonu. Testirani su parovi ispitanika muškog pola, koji su imali zadatak da obave jednostvan zadatak, pri čemu im je obećana isplata za uspešno rešenje. Upotrebom MR tomografije, istraživači su ispitivali moždanu aktivnost tokom cele aktivnosti dobrovoljnih ispitanika. Oni učesnici u eksperimentu koji su dobijali više novca od svog para su manifestovali veću aktivaciju moždanog "centra za nagrađivanje" od one aktivacije koja se javljala kada su oba ispitanika dobijala istu novčanu nagradu.

Ovo su nalazi samo jednog u nizu istraživanja na Univerzitetu u Bonu koja sprovodi grupa naučnika okupljena oko epileptologa profesora Kristijana Elgera i profesora ekonomije Armina Falka. Istraživanja se preduzimaju u cilju otkrivanja načina funkcionisanja mozga "homo ekonomikusa". U pomenutom eksperimentu, ispitanici su ležali jedan pored drugog, istovremeno obavljajući zadatke, pri čemu im je praćena aktivnost mozga. Oni su morali da procene broj tačkica koje su se pojavljivale na monitoru. Nakon procene, dobijali su ocenu tačnosti njihovog odgovora. Za tačno rešen zadatak dobijali su između 30 i 120 evra. Svaki učesnik imao je uvid u zarade svog partnera u eksperimentu.

Tokom procedure, tomograf je pratio protok krvi kroz različite zone mozgova ispitanika. Viši protok kroz neke zone označava veću aktivnost u njima. U eksperimentu je učestvovalo ukupno 38 muškaraca. Zapažena je povećana aktivnost u više zona mozga, a posebno u ventralnom striatumu, regionu koji obično nazivamo "sistemom za nagrađivanje."

Aktivacija ovoga sistema se događa kada čovek doživi iskustvo za koje smatra da je vredno truda. Aktivacija sistema je zapažena kod ispitanika koji su uspešno rešavali zadatak, a ako bi ispitanik pogrešno rešio zadatak, aktivnost sistema bi opadala. Najzanimljivije je zapažanje o važnosti jednog drugog faktora: učinka ispitanika na drugom skeneru. Najviša aktivacija sistema za nagrađivanje je registrovana kod ispitanika koji su tačno rešili onaj zadatak koji njihovi parovi nisu rešili.

Posebna pažnja je usmerena na slučajeve kada su oba ispitanika tačno rešila zadatke. Kod onih ispitanika kojima je ponuđena ista novčana suma, postojala je umerena aktivacija. Ali kada bi jedan učesnik eksperimenta primio, na primer, 120 evra, a drugi samo 60, kod bolje plaćenog učesnika je registrovana znatno veća aktivacija, dok je kod onog manje plaćenog aktivacija čak opala, bez obzira na to što je uspešno rešio zadatak.

Ovi rezultati su u suprotnosti sa tradicionalnom ekonomskom teorijom, koja apsolutnu visinu nagrade vidi kao jedini važan faktor i, prema njoj, poređenje sa nagradama drugih ljudi ne bi trebalo da igra nikakvu značajnu ulogu. Ovim istraživanjem je ova hipoteza ozbiljno ugrožena. Naravno, i dalje se ne poriče značaj apsolutnog iznosa nagrade, ali se sada uočava i značaj relativnog iznosa.

Čini se da muškarci svoju motivaciju često zasnivaju na takmičenju. Istraživači žele da otkriju da li slične pojave postoje i kod žena, kao i kod ljudi iz Azije, kako bi ispitali i kulturni uticaj.

(izvor: ScienceDaily)

Tagovi · motivacija · MRI · istraživanje

24.11.2007. 14:24