Pivo umanjuje naučni učinak

Naučnika ima raznih. Neki od njih su veoma uspešni i objavljuju značajne radove jedan za drugim. Postoje, naravno, i oni koji nisu uspešni. A skoro onoliko dugo koliko naučnici postoje, postoje i istraživači koji se trude da ustanove po čemu se uspešni razlikuju od neuspešnih. Šta jednog naučnika pretvara u Darvina a drugog u promašaj? Nakon godina razmatranja faktora poput genija, pola i proste sreće, novo istraživanje pokazuje da je nešto potpuno neočekivano odgovorno za uspeh ili neuspeh naučnika - pivo.

Prema rezultatima objavljenim u aprilskom izdanju uglednog naučnog časopisa Oikos, što više piva naučnik konzumira, manja je verovatnoća da će objaviti naučni članak ili da će biti citiran od strane drugih istraživača. Citiranost je mera kvaliteta i značaja naučnog članka.

Rezultati se ne odnose samo na one naučnike koji mnogo piju i pijani se teturaju do svojih laboratorija. Istraživanje ne donosi zaključke samo o onim naučnicima koji konzumiraju najviše alkohola. Ustanovljeno je da naučni učinak postepeno opada sa povećanjem potrošnje piva, počev od onih koji gucnu dva-tri piva godišnje pa do onih koji piju više od dva piva dnevno.

"Bio sam veoma iznenađen," kaže dr Tomaš Grim, autor studije i ornitolog na Palacky Univerzitetu u Češkoj, koji inače istražuje ponašanje ptica, a ne naučnika. "I srećan sam što je ta povezanost koju sam uočio veoma dobro potkrepljena i mojim novim opservacijama u pabovima, barovima i restoranima."

Dr Grim je prvu anketu o navikama pijenja piva među kolegama ornitolozima prvi puta napravio 2002., a potom i drugu 2006. Oba puta je dobio iste rezultate.

Njegov članak se brzo raširio među biolozima, izazivajući reakcije poput iznenađenja, nervoznog smeha i iritacije - često uz navođenje imena naučnika čiji je pivski rezime podjednako impresivan kao i njegova ili njena lista publikacija.

Metju Simonds, evolucionarni biolog sa Univeziteta u Melburnu koji je takođe proučavao faktore koji utiču na naučnu produktivnost, nazvao je ove rezultate izuzetnim. "Prilično je poražavajuće čuti da moramo da pijemo manje da bismo povećali naš naučni učinak," dodaje Simonds.

Iako ostali ljudi naučnike zamišljaju kao izrazito trezvene, razgovori naučnika su često "podmazani" pivom, koje je zaslužno za spektakularna otkrića i produktivne kolaboracije. Mnogi naučni članci su započeti kao žvrljotine na salvetama za koktele.

Ipak, novo istraživanje ne pokazuje da neki umereni nivo socijalnog pijenja piva uvećava naučni učinak. Neki naučnici smatraju da su biolozi u Češkoj anomalija, s obzirom da njihova zemlja ima poseban odnos prema pivu i najveću stopu potrošnje ovog pića na svetu.

Još je važnije, naglažava dr Grim, da studija otkriva korelaciju između konzumiranja piva i naučnog učinka, bez objašnjavanja te korelacije. To, naravno, znači da možda pivo nije odgovorno za loš učinak, nego je zapravo suprotno. Ili, kako bi to dr Majk Vebster, ornitolog i ljubitelj piva sa Vašington Stejt Univerziteta, rekao, možda "oni sa lošim naučnim učinkom dave svoju tugu u piću."

Uprekos rezultatima ovog istraživanja, dr Grim, koji je priznao da ponekad popije i 12 piva za veče, ne vodi kampanju za smanjenje potrošnje piva među naučnicima. Zašto? Zato što voli pivo.

(NYTimes.com)

Tagovi · istraživanje · zanimljivosti · alkoholizam

19.03.2008. 21:59