Humor se razvija iz agresije

Prema studiji objavljenoj krajem prošle godine u BMJ, humor se možda razvija iz agresije koju uzrokuju muški hormoni. Profesor Sem Šuster je sproveo jednogodišnje posmatranje reakcija ljudi na njegovu vožnju unicikla ulicama Njukasla. Ono što je isprva bilo hobi pretvorilo se u opservaciono istraživanje, nakon što je pretpostavio da ogroman broj stereotipnih i predvidljivih reakcija ukazuje na neki biološki fenomen kao uzrok takvog ponašanja.

Cilj njegove studije je bilo posmatranje reakcija ljudi na neočekivano prikazivanje novog fenomena - u ovom slučalju vožnje unicikla, koju je mali broj ljudi imao prilike da vidi do tada. Šuster je dokumentovao odgovore preko 400 osoba, a posmatrao je i reakcije mnogih drugih.

Preko 90% ljudi je reagovalo fizički, na primer prenaglašenim zurenjem ili mahanjem. Skoro polovina je reagovala verbalno - muškarci više nego žene. Ovde je međupolna razlika bila krajnje upečatljiva. Devedeset pet procenata odraslih žena je davalo pohvale, ohrabrivalo ili izražavalo zabrinutost. Bilo je veoma malo šaljivih i podrugljivih opaski sa njihove strane. Nasuprot tome, samo 25% odraslih muškaraca je reagovalo poput žena, pružanjem ohrabrenja ili upućivanjem pohvala; dok je 75% njih pokušavalo da bude duhovito, često se odnoseći podrugljivo prema profesoru.

Podjednako je bila upečatljiva i priroda komentara koje su mu upućivali muškarci. Dve trećine njihovih "duhovitih" komentara se odnosilo na broj točkova. "Izgubili ste točak?", često su dobacivali.

Takođe je uočio da su se muški odgovori razlikovali sa uzrastom, počev od radoznalosti u detinjstvu (od 5 do 12 godina) - iste reakcije kao i kod devojčica, - pa do fizičke i verbalne agresije kod dečaka na uzrastu od 11 do 13 godina, koji su često pokušavali da ga nateraju da padne sa unicikla. Odgovori starijih tinejdžera su bili sve verbalniji, u vidu podrugljivih "šala" ili pesmica, dok je kod odraslih muškaraca to bio humor koji se sastojao od repetitivnih, duhovitih verbalnih "spuštanja", koja su u sebi nosila prikrivenu latentnu agresiju. Mladići u automobilima su bili naročito agresivni. Profesor Šuster primećuje da su u tim godinama muškarci na vrhuncu svoje virilnosti. "Šale" se vremenom gube, te stariji muškarci reaguju neutralnije i na prijateljski način, uz retke pokušaje žovijalnog "spuštanja."

Odgovori devojčica i devojaka su bili očigledna ravnodušnost ili minimalno odobravanje. Kod žena se reagovanje ogledalo u pohvalama ili izražavanju zabrinutosti.

Ideja o tome da je vožnja unicikla sama po sebi smešna ne objašnjava ova zapažanja, pre svega repetitivnost, evoluciju reakcija i međupolne razlike. Genetika može da objasni međupolne razlike, ali ne i jačanje i slabljenje reakcija kod muškaraca. Šuster smatra da najjednostavnije objašnjenje za ovu promenu leži u efektima muških polnih hormona, androgena, kao što je testosteron, koji indukuju virilnost kod muškaraca.

Prema profesorovom mišljenju, za evoluciju humora su naročito zanimljiva zapažanja o tome da se početna agresivna intencija kanališe u verbalni odgovor koji je gura u iskonstruisanu, ali suptilniju i sofisticiraniju šalu, pa tako agresija biva skrivena ispod domišljatosti. Kasnije se domišljatost "rastaje" sa agresijom i nastavlja da samostalno živi svoj život.

(Medical News Today)

Tagovi · zanimljivosti · istraživanje

05.01.2008. 18:56