Globalni faktori rizika za samoubistvo

Metju Nok, profesor psihologije sa Harvarda, i Svetska zdravstvena organizacija su sproveli da sada najobimnije istraživanje suicidalnog ponašanja, u okviru koga su ispitivali faktore rizika za samoubistvo na uzorku stanovništva sedamnaest država. Učestvovalo je 84.850 ispitanika iz Nigerije, Južnoafričke Republike, Kolumbije, Meksika, SAD, Japana, sa Novog Zelanda, iz Kine, Belgije, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Španije, Ukrajine, Izraela i Libana. Pokazalo se da su faktori rizika za suicidalne misli, planove i pokušaje konzistentni u mnogim državama, te da su posebno ugrožene osobe sa mentalnim poremećajima, osobe ženskog pola, mlađe, manje obrazovane i one osobe koje nisu u braku.

"Naše istraživanje sugeriše da su suicidalne misli i ponašanje češći nego što mislimo, kao i da su ključni faktori rizika za ovakva ponašanja sasvim konzistentni u mnogim državama širom sveta," kaže Nok.

Među ispitanicima, 9,2% je izjavilo da su ozbiljno razmišljali o samoubistvu, dok je 2,7% priznalo da su nekad u toku svog života pokušali da izvrše samoubistvo. Međutim, primećene su i razlike između zemalja u pogledu stope suicidalnih misli i ponašanja. Na primer, stope suicidalnih misli variraju od 3,1%, koliko je zabeleženo u Kini, do 15,9%, koliko je registrovano među stanovnicima Novog Zelanda. Ova razlika se možda može objasniti eventualnim različitim kulturnim standardima o prihvatljivosti saopštavanja svojih misli o samoubistvu drugima. Moguće je, dakle, da u zemljama sa nižim registrovanim stopama suicidalne misli naprosto nisu bile prijavljivane.

Najjači faktori rizika za suicidalno ponašanje su poremećaji raspoloženja u zemljama sa visokim prihodima, dok su u zemljama sa nižim i srednjim prihodima naročito ugrožene osobe koje imaju poremećaje kontrole impulsa.

Depresija se najčešće povezuje sa samoubistvom. Ipak, sa samoubistvom su veoma čvrsto povezani i poremećaji kontrole impulsa, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i anksioznost. Štaviše, pokazalo se da među ljudima sa suicidalnim mislima rizik od pokušaja samoubistva nije najjači kod osoba sa afektivnim poremećajem, nego je on upravo najizraženiji kod onih koji zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance i imaju poremećaje kontrole impulsa.

Nalazi takođe govore da je 29% ljudi koji su razmišljali o samoubistvu kasnije i pokušalo samoubistvo, pri čemu su se ti pokušaji uglavnom desili u toku jedne godine od pojave suicidalnih misli. Verovatnoća suicida među osobama sa mislima i planom je bila 56%, a kod osoba bez plana samo 15,4%.

Tagovi · istraživanje · samoubistvo · psihopatologija

04.02.2008. 17:16