Frojd dobrodošao na fakultetima, ali ne i na studijama psihologije

Psihoanaliza i njene ideje o nesvesnom su našle široko uporište u kulturi, od Selindžera do "South Parka," od Felinija do spoljne politike. Međutim, ako neko želi da uči o psihoanalizi na vrhunskim američkim univerzitetima, poslednje mesto na kojem će je naći su odseci za psihologiju.

Novi zveštaj Američke psihoanalitičke asocijacije govori o tome da psihoanaliza, ili ono što se predstavlja kao psihoanaliza, živi u literaturi, filmu, istoriji i društvenim naukama, ali se na departmanima za psihologiju i njihovim udžbenicima tretira kao mrtav istorijski artefakt. Ovo su najnoviji pokazatelji egzistencijalne krize u koju je zapala ova oblast. Za kritičare Frojda, psihoanaliza je samo zastarela praksa, baš poput lečenja pijavicama.

Za psihoanalitičare, koji su izgubili bitku sa drugim oblicima psihoterapije koji obećavaju brže rezultate kroz jeftinije i jednostavnije metode, ovaj izveštaj naglašava goruća pitanja o relevantnosti njihove delatnosti i mogućnosti preživljavanja njihove prakse. S obzirom na ogroman kulturni uticaj psihoanalize, ovo pitanje odzvanja i daleko izvan male grupe psihoanalitičara, koji brinu da će sa postepenim iščezavanjem psihoanalitičke teorije iz gradiva psihologije njene ideje biti nepravilno primenjivane, a novi pristupi zanemarivani. Stoga su psihoanalitičari oformili radnu grupu da bi povećali izloženost studenata idejama psihoanalitičke teorije i terapije.

Na osnovu računarske analize opisa nastavnih kurseva na 150 fakulteta, ustanovljeno je da se psihoanaliza pominje u 1175 kurseva, pri čemu se u 86 procenata kurseva nudi van odseka za psihologiju. Iako studija ima nedostataka, zbog nejasnih opisa kurseva i nepostojanja komparativnih pregleda ranijih godina, ona ipak ukazuje na to gde su završile ideje psihoanalize - uglavnom van studija psihologije.

Za Elis Igli, predsednicu odseka za psihologiju na Nortvestern Univerzitetu, psihoanaliza "više nije mejnstrim", i zbog toga "gubi na težini." Osnovni razlog tome je što, za razliku od ostalih pristupa u psihologiji, validnost psihoanalize nije naučno testirana. Posledica toga je njeno zanemarivanje na studijama psihologije. Sa druge strane, ogroman napredak u drugim oblastima, neuronaukama na primer, je privukao nove studente i resurse, sve više istiskujući psihoanalizu. Takođe, mnogo firme za zdravstveno osiguranje odbijaju da pokrivaju troškove dugotrajnog psihoanalitičkog terapijskog tretmana, još više ograničavajući njen doseg.

Džonatan Lir, psihoanalitičar i filozof na Univerzitetu u Čikagu, kaže da je potreba za merenjem efikasnosti psihoanalize prirodna, ali da nije nimalo jednostavno uspostaviti kriterijume. Tvrdeći da neke važne stvari u ljudskom životu nisu merljive, on izražava nadu da će Frojd i njegova učenja biti reaktuelizovani, jer neki standardni pristupi naprosto nemaju moć da tretiraju mnoga važna pitanja ljudske egzistencije.

(izvor: The New York Times)

Tagovi · psihoanaliza · Frojd

26.11.2007. 10:28

Nema komentara.