AIBO olakšava usamljenost

Istraživači sa Univerziteta u Sent Luisu su poredili interakcije stanara tri staračka doma sa Sparkijem, živim umiljatim kučetom srednje veličine, i sa Aibom, psom-robotom kojeg je proizvodio Sony i koji izgleda kao trodimenzionalni crtani lik. "Najviše iznenađuje to što su oni delovali gotovo jednako na ublažavanje usamljenosti i na formiranje vezanosti kod stanara," kaže dr Vilijam A. Benks, profesor gerijatrijske medicine.

"Onim ljudima koji ne mogu da imaju živog, ali bi želeli nekog kućnog ljubimca, robotika bi mogla da pomogne u problemu nalaženja družbenika," dodaje Benks.

Istraživači su 38 stanara staračkih domova podelili u tri grupe kako bi ispitali da li se oni bolje vezuju za Sparkija ili Aiba. Svima njima su postavljana pitanja u cilju procene nivoa njihove usamljenosti. Jedna grupa je viđala Sparkija jednom nedeljno na pola sata, druga je imala slično druženje sa Aibom, dok kontrolna grupa nije imala ljubimca. Tokom poseta, Merien Benks, Benksova supruga i koautor istraživanja, dovodila je Sparkija ili Aiba u sobe i smeštala ih pored stanara. Oba ljubimca su bila u interakciji sa starcima mašući repovima i reagujući na ljude kojima su došli u posetu.

Nakon nekoliko nedelja, svi stanari su odgovarali na pitanja o tome koliko su se osećali usamljeno i koliko su se vezali za Sparkija ili Aiba. Pokazalo se da su se ljudi koji su primali posete od strane pravog i artificijelnog kučeta osećali znatno manje usamljeno od onih koje kućići nisu posećivali. Između stvarnog i psa-robota nije bilo statistički značajne razlike u pogledu efekta umanjivanja usamljenosti i stvaranja povezanosti.

Bilo da ih pokreće živo srce ili punjiva baterija, psi mogu biti moćno sredstvo pomoći ljudima u staračkim domovima koji vole kućne ljubimce da se osećaju manje usamljeno u više povezano sa drugim bićima. "Mnogo je usamljenosti u staračkim domovima, a terapija potpomognuta životinjama - da li od psa ili robota - je jedan od odgovora za rešavanje tog pitanja," kaže dr Benks.

Roboti sa "ličnošću" mogli bi da pomažu i starijim osobama koje žive same i kojima je potrebno malo nadzora. Takvi kompanjoni bi mogli da prate osobe u njihovim omovima, da ih podsećaju kada treba da uzmu lekove i da alarmiraju nekog u slučaju da im pozli. "Ljudima može biti zamorno da ih robot prati unaokolo. Ali ako tog neživog voajera pretvorite u druga i lični deo nečijeg života, onda to može biti sasvim drugačije."

(ScienceDaily)

Tagovi · istraživanje · zanimljivosti

26.02.2008. 14:47

Nema komentara.